Izdavačka kuća Vaganar

Gutači vetra - Frank Buis

Gutači vetra Franka Buisa predstavljaju svojevrsno naličje romana Nijedne žene sin. Dok u prethodnom delu pisac prikazuje patnju pojedinca, u ovom je akcenat na stradanju i patnji zajednice, koja grca pod tiranijom lokalnog despota.

Buis nam pripoveda kako u jednoj turobnoj dolini centralne Francuske, Gur Noaru, stanovnici već decenijama, možda i vekovima, pristaju na teror i pokoravanje, bez i najmanje nade u budućnost, jer njihovim životima upravlja strah. Jedan čovek ima apsolutnu vlast nad ljudima i njihovim životima. Njemu su podređeni svi, jer njegovoj bezočnoj strahovladi potčinjeni su i radnici, i policija, i špijuni, i batinaši, i prostitutke. On je vlasnik svega, od elektrane, preko banaka i škola, pa sve do javnih kuća.

U toj dolini živi i jedna disfunkcionalna porodica, u kojoj se rađa četvoro dece potpuno različitih karaktera, tri brata i jedna sestra. Upravo su ta neprilagođena deca pokretač promena u društvu. Oni su spremni da se suprotstave i prekinu tradiciju, koja kaže: ćuti i trpi. A među njima, sestra je ona koja prva pali baklju pobune.

Gutači vetra je mračna knjiga, koja zrači unutrašnjim sjajem. Ovaj moćni roman-alegorija ukazuje čitaocima na put kojim treba krenuti u borbi protiv tiranije i ugnjetavanja na koje je kolektiv tako lako pristao. Ujedno, on nam, kao i sva velika dela, pokazuje da je književnost mesto otpora na kom se, vekovima, najuspešnije razgara večna buktinja slobode. I da sloboda nema cenu.

Prof. dr Nikola Bjelić

O autoru

FRANK BUIS je jedan od najautentičnijih glasova savremene francuske književnosti. Kritičari ga porede sa velikim autorima 19. veka.
Veoma je svestran autor, koji piše romane, poeziju i knjige za decu. Objavio je troknjižje Trilogie H., koje čine romani: Le mystère H. (2008), Lhondres ou les Ruelles sans étoiles (2010), La Huitième lettre (2012), romane L’Entomologiste (2007), Noire porcelaine (2013), Vagabond (2013), Oxymort (2014), Pur sang (2014). Romani Grossir le ciel (2014), Plateau (2016) Glaise (2017) i Né d’aucune femme (Nijedne žene sin, 2019) objedinjeni su u četvoroknjižje Des saisons et une rose (2022). Slede romani Buveurs de vent (Gutači vetra, 2020), Orphelines (2021) i L’homme peuplé (2022). Autor je i zbirke poezije Fenêtre sur terre (2021) i knjige za decu Ma lumière (2022).

Njegovi romani su adaptirani za stripove. Po romanu Grossir le ciel snima se film.

Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima se izdvajaju Prix Babelio (2019), Prix des lectrices Elle (2019), Prix Audiolib (2019) i Prix Jean Giono (2020). Živi i radi u oblasti Korez.