Izdavačka kuća Vaganar

Naša izdanja

Filip - Kamilj Lorans

Roman Filip predstavlja prekretnicu u romanesknom stvaralaštvu savremene francuske književnice Kamij Lorans.

Pošavši od tragičnog ličnog iskustva, smrti sina dva sata nakon njegovog rođenja, Kamij Lorans ispisuje knjigu tuge i sećanja posvećenu preminulom detetu. Ovaj kratki ali bolni roman predstavlja svedočenje autorke o teškim trenucima koje je sa svojim suprugom tada preživela.

Komponovan u četiri celine, roman je najpre sećanje na lepe dane trudnoće, dane radosti i nestrpljivog ali opreznog iščekivanja. Potom je to surovi izveštaj sa preciznim podacima o nemaru i nestručnosti lekara, kao i patnji žene koja kroz tu situaciju prolazi. Zatim je to pokušaj da se razume, da se nađe objašnjenje i snaga da se nastavi dalje, uprkos svemu. Najzad, to je krik književnice, pokušaj da se rečima oživi i sačuva umrlo dete i dâ smisao svom bolu.

Roman Filip je jedinstveno delo u književnosti. To je jedini dosada objavljeni roman u kome se govori o jednom od najtragičnijih događaja koje roditelji mogu doživeti: smrti tek rođenog deteta. Filip će svima koji su proživeli nešto slično biti lek i uteha, a svima ostalima veliko katarzično iskustvo. On je upozorenje koliko su reči važne, ali i dokaz da je život ipak bitniji; dokaz o prvenstvu života nad pisanjem i tela nad rečima. Ali on nam međutim svedoči i o tome da je književnost jedino mesto otpora gde je moguće rečima oživeti ono što se dogodilo, ali i ono što se možda moglo dogoditi.

Dr Nikola Bjelić

O autoru

Laurens Camille

Kamij Lorans je francuska književnica rođena 1957. godine u Dižonu. Završila je stidije savremene književnosti, koju je najpre predavala u Ruanu, a nakon toga dvanaest godina u Maroku. Od 2011. predavala je i na Institutu za političke studije u Parizu.

Od prvog romana odabrala je da piše pod pseudonimom Kamij Lorans, jer ime Kamij može biti i muško i žensko. Objavila je romane: Index (1991), Romance (1992), Les Travaux d’Hercule (1994), L’Avenir (1998), koji zajedno čine svojevrsno četvoroknjižje. Nakon tragičnog iskustva opisanog u romanu Philippe (1995), okreće se autofikciji, čiji je jedan od najznačajnijih predstavnika. Slede romani: Dans ces bras-là (2000, Nagrada Femina, Nagrada Renodo gimnazijalaca), L’Amour, roman (2003), Cet absent-là (2004), Ni toi ni moi (2006), Romance nerveuse (2010), Celle que vous croyez (2016), La petite danseuse de quatorze ans (2017), Fille (2020, knjiga godine časopisa Lire). Osim romana, piše i eseje, priče i komade za pozorište, kao i književne kritike za više francuskih novina i časopisa.

O njenom književnom delu objavljeno je više naučnih radova i organizovano nekoliko naučnih konferencija. Dela su joj adaptirana i za pozorište. Po romanu Celle que vous croyez snimljen je 2019. istoimeni film, sa Žilijet Binoš u glavnoj ulozi. Od 2020. članica je Akademije Gonkur i žirija najprestižnije nagrade za roman u Francuskoj, za koju je i sama više puta bila nominovana. Živi u Parizu.

Nijedne žene sin - Frank Buis

NIJEDNE ŽENE SIN je polifoni roman koji donosi priču o neverovatnom nasilju i zlu koje je glavna junakinja Roz proživela, ispričanu iz ugla različitih osoba. Čitajući o tim događajima, koji su surovi, mučni, ne možemo da se otmemo utisku o izuzetnom daru pisca da nam te događaje prikaže na jedan sasvim poetičan način, kako bismo lakše uspeli da se izborimo sa količinom šoka koji kod nas izazivaju.

Buisov roman pripoveda nam strašnu priču, u kojoj nalazimo stari zamak u šumi, u njemu jednu četrnaestogodišnju devojčicu koju je siromašni otac prodao kako bi mogao da prehrani svoje preostale tri ćerke, gazdu zamka koji se tokom priče pretvara u čudovište nad čijom sudbinom bdi njegova majka kao stara veštica, a tu su i otac devojčice, koga izjeda kajanje zbog prodaje ćerke, duševna bolnica u koju ne zatvaraju samo umobolne, čudna žena koja je u nju zatvorena zbog ubistva sopstvenog deteta, kao i jedan ništa manje važan crkvenjak. A u središtu svega toga je jedan sveštenik koji postaje, zahvaljujući sveskama koje su dospele u njegove ruke, svedok strašne priče koju je zapisala glavna junakinja.

NIJEDNE ŽENE SIN je težak, mučan i potresan, ali i dubok, poetičan i hrabar roman, posle koga nijedan čitalač više neće biti isti. To je roman koji nam pokazuje koliko je velika i čudesna moć reči, moć književnosti.

,,Osećam da sam polako iscrpela sve svoje reči, da su mi ponekad nedostajale neke nove da bih zaista izrekla stvari onako kako sam ih osećala u trenutku kada su mi se događale, da se ponekad one koje koristim ne uklapaju baš najbolje , da bi trebalo da znam druge koje u sebi sadrže više značenja. Naučila sam da volim sve reči, bilo da su jednostavne, ili one složene koje sam čitala u gazdinim novinama, prihvatila sam i one koje ne razumem uvek, a ipak ih volim samo zato što lepo zvuče. Muzika koja izlazi iz njih često je u stanju da me odvede negde drugde, da me povede na putovanje, da ućutka ono što nose u utrobi i ustupi mesto nečem uzvišenijem, satkanom od snova. Zovem ih rečima čarobnicama: utopija, blistav, žovijalan, nevičnost, svaštarije, mitra, meridijan, pirakanta, mauzolej, nesuvislost, jota, gnev, paragon, adolescent, mavarski, jurispudencija, konfietor i toliko drugih koje sam pamtila bez imalo napora, a da nisam znala njihovo značenje. Čini mi se da je lakše nositi se sa njima, nego sa onima čije značenje znam. One pothranjuju ono što će se odvojizi od mog tela kad budem umrla, one su moja muzika. Možda njih zovemo dušom. Te reči bih volela da nosim sa sobom do kraja, da ih urežem u listove sveske, i to mnogo dublje nego one inicijale na steni. Sećam se tih reči koje stvaraju svet koji pripada samo meni, i obično su dovoljnoe da me prenesu daleko odavde, daleko od mojih uspomena iz Landa, daleko od mog izgubljenog dečaka. Obično.

Danas više ništa ne mogu sa njima, te reči mi više ničemu ne služe, prazne su, nemoćne da sadrže ono što bih njima pripisala. Danas su, zapravo, te reči ništa. Nemaju nikakvu moć, više nikakvu. ’’

O autoru

Frank Buis (Franck BOUYSSE) je rođen 1965. godine. Završio je studije biologije i godinama je radio kao profesor u Limožu. Prvi roman La paix du désespoir objavio je 2004. godine. Slede još nekoliko romana od kojih su romani Glaise i Plateau doživele veliki uspeh u Francuskoj. Roman Nijedne žene sin ( Né d’aucune femme) donosi mu međunarodni uspeh i brojne nagrade. Ovaj roman preveden je na desetak jezika. Prošlu godinu obeležio je njegov roman Buveurs de vent koji je ovenčan prestižnom nagradom Jean Giono. Ponosni smo izdavači i ovoga romana, koga vredno prevodi Jovana Ilić

VI STE SIGURNO ROD ? U potrazi za Žanom Kopitovićem

Fransoa-Gijom Loren

VI STE SIGURNO ROD ? U potrazi za Žanom Kopitovićem – Fransoa-Gijom Loren u ovom romanu traga za misterioznom ličnošću Jovana (Žana) Kopitovića čije ime je primetio na spomen-ploči postavljenoj na par koraka od Sorbone. U ploču je utisnuto: ,,Ovde je pao pokošen nemačkim mecima Žan Kopitović, jugoslovenski rodoljub, 11. marta 1943. ’’ Njenom postavljanju 1948. prisustvovao je i čuveni Rene Kasan, dobitnik Nobelove nagrade za mir i utemeljivač povelje o ljudskim pravima. Čime je Kopitović zaslužio takvu čast?

I, ko je on zaista bio: junačni pripadnik Pokreta otpora koji je sa dvojicom drugova tog martovskog dana 1943. izvršio atentat na grupu nemačkih oficira u Parizu? Ćutljivi stanar hotela ,,Tulije’’? Ćovek prosečnik u večitoj trci za mirom i anonimnošću?

Najzad, zašto je njegova smrt ostala pod zastorom od tajne?

Na ova pitanja pisac u dinamičnoj istorijskoj priči traži odgovere  boreći se sa sopstvenim senama prošlosti. Put ga vodi stazama junaka knjige: od Pariza i njegovih skrivenih arhiva do Brčela i njihove pitome lepote, preko Albanije i Makedonije, pa natrag u Francusku gde je Kopitovića – kao i mnoštvo njegovih sunarodnika – 1916. dovela jedna od spasonosnih, savezničkih francuskih lađa. Tragajući za odgovorima, pisac nailazi na (naizgled) obične dokumente o (naizgled) običnim ljudima.

Lorenov Kopitović tipičan je mali čovek bačen u vihor velikih ratova i prisilnih seoba. Više heroj nego antiheroj. Dok se crte njegovog lica postupno ukazuju na Lorenovom portretu, iza ispošćenog lika valjaju se i smenjuju kovitlaci i krici balkanskog i evropskog XX veka: veka ratova.

,,Zahvaljujući tim silnim posetama, polako ga sagledavam. Ima više Kopitovića: mladić koga sele po Evropi , zbrisan ratom, koji vode odrasli. Učenik prognan u gradove koje nikad nije trebalo da upozna – u Ansi, Nicu, Tuluz, Pariz… Stranac koji istrajava, jer- usudio bih se da kažem- ovaj Jugosloven je otporan i nesalomiv. A onda i službenik-piskaralo, koji se noću šćućuri u rupi ulice Tulije, a danju prelazi preko trga Vandom kako bi prevodio ugovore o osiguranju. On je savršeni neznanac koji je došao iz jedne Crne Gore, i koji više ne postoji, a bio je jedna kap u moru prestonice, veza između tame i svetlosti, skromnog kaveza i raskošne palate, između proleterskog i otmenog.

Izbacili su ga iz koloseka, a on se vratio na pravi put. I onda ga je sečivo drugog rata dokrajčilo na uglu jedne male ulice. Jedan život iščupan iz korena u veku koji je samleo i desetine miliona drugih života. Pre nego što se srušio u ulici Mesje le Prens, da li se neko zanimao za Kopitovića? Vratio se u igru tek kad je umro. Jugoslovenski rodoljub… Stave mu bombu u ruke, naprave od njega junaka i svršena stvar, dame i gospodo. Sve ostalošto se dogodilo pre 11. marta 1943. otpisano je. Nisam više za petama jednom pripadniku Pokreta otpora, nego neznancu, senci i izgnaniku za koga niko ne zna . I možda ću, naposletku, u tom mračnom životu naslutiti zrak svetlosti. ‘’

O autoru

Fransoa-Gijom Loren (Françiois-Guillaume Lorrain) je rođen 1970. godine. On je pisac, novinan, književni prevodilac, filmski i muzički kritičar. Autor je dvadesetak knjiga, romana, eseja i putopisa. Za roman ,,Vi ste sigurno rod? Dobio je nagradu za najbolju knjigu iz savremene francuske istorije 2019.

ŽIVOTINJE SLUŽE DA POUČIM LJUDE

Žan de La Fonten

400 godina LA FONTENA

Povodom jubileja  400 godina od rođenja Žana de La Fontena priredili smo izbor basni namenjen deci i odraslima. Stihovi su u prepevu Dragoslava Ilića, a ilustracije smo poverili akademskom slikaru Vuku Dabetiću, koji je basne prikazao na apstraktan način. Naša želja je da deci ponudimo izazovan literarni i estetski sadržaj, kakav i zaslužuju.

Ovo izdanje sufinansirano je od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Francuskog instituta u Srbiji.

Sa ponosom ističemo da smo, zahvaljujući ovom luksuznom izdanju, postali zvanični promoteri manifestacije 400 ans de La Fontaine (400 godina La Fontena). Zvaničnu etiketu dodelila nam je institucija koja je nosilac projekta u Francuskoj – Muzej MUSEE CHATEAU-THIERRY, inače muzej-rodna kuća genijalnog i neponovljivog La Fontena.